Napoleon Bonaparta, uspon i pad velikog cara - Aleksandra Bojović

Napoleon I Bonaparta (fr. Napoléon I Bonaparte; Ajačo, 15. avgust 1769 — Longvud Sveta Jelena, 5. Maj 1821) bio je general u Francuskoj revoluciji i kao vođa bio je prvi konzul Francuske Republike od 11. novembra 1799. do 18. maja 1804. i car Francuske i kralj Italije od 18. maja 1804. do 6. aprila 1814. i onda ponovo na kratko Konzul od 20. marta 1815. do 22. juna 1815. Napoleon je takođe bio prvi predsednik Italije u istoriji, od 26. januara 1802. do 17. marta 1805. godine. Napoleon je jedan od najmoćnijih i najuticajnijih državnika istorije. Važi za jednog od najveštijih vojskovođa i stratega ikada, kao i za kontroverznog lidera. Jedni ga gledaju kao pohlepnog i beskrupuloznog autokratu i tiranina, odgovornog za smrt više miliona ljudi, dok ga drugi posmatraju kao hrabrog i promišljenog vladara i nacionalnog heroja. Ono što je nepobitno je da je se svojim manevrima uvrstio među najpoznatije istorijske figure svih vremena. Period njegove vladavine (1799—1815) se često naziva "Napoleonskom erom", a serija globalnih konflikata koje je Francuska vodila u njegovo vreme se naziva "Napoleonovim ratovima".